Biografija: Jasna Arbanas je rođena 1962 u Sremskoj Mitrovici. Poeziju piše i recituje od detinjstva. Objavila je knjigu poezije Geografija uspomena i roman Cafe Талија. Pesme su joj zastupljene u mnogim književnim časopisima i zbornicima. Posebno su joj drage književne nagrade na konkursima duhovne poezije Sabor duhovne poezije u Rakovici kao i manastira Bešenovo. Predsednik je Festivala besedništva Sirmijum lux verbi-Sirmijum svetlost reči u Sremskoj Mitrovici. Kao profesor predavala je predmet Retoriku i besedništvo. U svom pedagoškom radu bila je mentor mnogim uspešnim recitatorima i besednicima. Bavi se i slikarstvom, učesnik je brojnih kolonija i izložbi.
Pesme: Autobiografija
*
Kažem vam teško je biti Jasna
jer Jasna je Blizanac
dva znaka u jednoj Jasni
dve Jasne u jednoj Jasni
oprostite molim vas
četiri znaka u Jednoj Jasni
jer Jasna je u podznaku Vaga
pa stalno važe
da li će smeh ili suze prevagnuti
Jasni je jasno
da je drugima nejasna
ali isto tako dobro zna
kako je teško biti
Jasna sa Jasnom u Jasni.
*
Da li sam zakasnila
da pogledam u život vidovito
ili se već sve desilo
pa mogu da odmorim
da okačim
ono malo sremačkog inata
za koru tvrdog hleba
što međi ravnicu
usnulu sred
fruškogorskih voćnjaka
da berem crvene broševe trešanja
i stidljivo kačim maslačke
po krajevima sunca
ili da se plavim ogrnem
pa da sednem na taj oblak
što ga vranac kandžija
možda da se šćućurim
u oteklu brazdu
podno kukuruza
i slušam tišinu panonskog podneva
to tamo negde
u visokoj travi
cvrčak kao da je svojom pesmom
ožedneo
i poželeo
da se ljulja među klasovima
dozrelim
od brige
od lepote
od još jednog leta
u godinama zrelim.
*
Slikanje rečima
Vičem i proklinjem ravnicu
mater joj njenu
i Boga psujem
božeme oprosti
što me izrodi
baš ovde
gde se zemlja
lepi za noge
i vuče dole ruke
i ludu glavu
u jame i jaruge
guši crna a plodna
u očin
i sunce i dan letnji
što peče i rakiju traži
a slaninu topi i istopi
da brk omrsio nisam
leb te tvoj i sve na kamaru
ta šta me zoveš na njivu
dosta sam se
sa žitom borio
i kukuruzom žutim
dok sam ga krunio
život okrunio
a dani ko zrna otpadali
lako i brzo
a sad zdravo bolestan
vičem psujem
proklinjem al kasno
za bolje
u ovoj ravnici
nisam znao
al ni propao nisam
dok sam u šakama
život
ko vodu držao.
