Pripremio: dr.sci. Miloš Ljubičić
Nova slovenačka vlada predvođena predsednikom Janezom Janšom, Zakonom o vladi Republike Slovenije, ukinula je dva dosadašnja ministarstva: Ministarstvo za obrazovanje, nauku i sport i Ministarstvo za kulturu. Takođe su ukinuti i sledeće samostalni biroi i vladine službe: Vladina služba za klimatske promene, Biro jednakih mogućnosti, Vladina služba za nacionalne zajednice, Biro za verske zajednice. Objašnjenje i uzrok ukidanja i spajanja spomenutih ministarstava je, tako je zvanično rečeno-štednja. Mada su se spomenute institucije, samo povremeno bavile i pitanjima nepriznate srpske etničke zajednice u Sloveniji, ipak treba istini za volju priznati da su, činovnici, pogotovo u ukinutomMinistarstvu za kulturu Republike Slovenije, dobro poznavali skoro većinu problema i pitanja, sakojima se suočavala i još uvek se suočava, srpska etnička zajednica u Sloveniji.
U određenim situacijama, spomenuti činovnici, ispoljavali su čak i izvesnu ”dobruvolju” prilikom rešavanja naših problema. Sada su se i te skromne mogućnosti koji su mogle pomoći, nepovratno ugasile. Naravno da bi bilo glupo očekivati da će činovnici rešavati probleme srpske etničke zajednice u Sloveniji, ako ”volju” za rešavanje istih, ne iskazuju, ni Republika Slovenija, a još manje naša matica, Republika Srbija. Nije zadatak birokratije da rešava suštinska pitanja, nego da sprovodi političku i pravnu regulativu države u kojoj deluje.
I tako, posle statistističkog uklanjanja srpske etničke zajednice iz popisa stanovništva Republike Slovenije, uklonjene su skorosve druge mogućnosti koje bi možda mogle da posluže kao valjani dokaz o postojanju srpske etničke zajednice u Republici Sloveniji. Ne želim biti zli prorok ali gašenjem Ministarstva kulture Republike Slovenije, ugasiće se i mnoga srpska kulturna društva, pošto za njihov rad i programe više neće biti para. Na stranu, koliko su ti programi (uglavnom svedeni na folklor!) doprinosili očuvanju srpskog nacionalnog i jezičkog identiteta u Republici Sloveniji. Ako ne drugo barem su služili nekom prividu zalaganja za očuvanje srpskog identiteta. Taj je privid, u situaciji nepriznavanja statusa srpskoj etničkoj zajednici od strane slovenačke države, i bez jedne, jedine školske institucije, ipak bolji nego potpuni mrak i beznađe asimilacije. Asimilacije koja se na različitim i velikim jezicima Evropske unije, uglađeno zove integracija. O tome, kako smo integrisani u slovenačko društvo, nekada davno, najviše su nas pitali, prilikom njihovih posetaRepublici Sloveniji, predstavnici različitih evropskih komisija, jal’ zvaničnih, jal’ civilnih. Sada ih to više ne interesuje. Republici Sloveniji date su odrešene ruke da u svom ataru/državi radi po svom nahođenju. A po tom nahođenju, srpska etnička zajednica u Republici Sloveniji, više ne postoji. Za to ne postoji više nijedan verifikovani dokaz, sem folklora, naravno. A folklor, to vam je ono simpatično potsećanje, kako su pevali i igrali naši preci, što je lako povezati sa koreografijom, pogotovo koreografijom manipulacije, a mnogo teže sa statistikom ili nekom egzaktnijom naukom.
Ljubljana, 26.3.2012
