SENKA
(Tatjana Pupovac)
Negde na drugom kraju sveta,
U neka vremena prošla, stara,
Jedna dobra i verna senka
Izgubi svoga gospodara.
Pođe na put istoga trena.
Ne može senka sama da bude.
Ići će, tražiće, šta drugo može?
Da l’ su ga videli – pitaće ljude.
U jednom gradu skitnicu sretne.
Možda sam njegova, sad ću da pitam.
Ne, nisi moja – čovek joj reče.
Ja sam kroz život oduvek skitam.
Na proplanku tada ugleda starca.
Pogled mu dalek, kosa već bledi.
Kraj njega jednako zamišljena
na travi njegova senka sedi.
Odluči – idem da pitam kralja!
Pa brzo skoči i put pod noge.
Al’ kralj joj reče – Ja sam vladar,
već imam svoje senke mnoge!
Umorna, tužna, senka se vrati
na ono mesto odakle i krenu,
Zateknu tamo svog gospodara
Srećnog jer vidi svoju senu.
Lutamo, tražimo, ne bi li našli
na drugom kraju sveta svoj deo.
Pa kad se vratiš, tek onda vidiš
da si već odavno i svoj i ceo.
NIKOLA TESLA
(Tatjana Pupovac)
U noći letnjoj na tamnom nebu
oblake munja za ruku vodi,
pa baci svetlo i tiho reče:
„Ovde će noćas on da se rodi!“
Obasja munja seosku kuću,
od svetla ovog tama se prenu.
Nikola Tesla beše to dete
što majka rodi u ovom trenu.
Još kao dete voleo sve je
vodu i sunce, nebo i kamen
i niko nije slutio tada
da svome rodu postaće znamen.
Kad posta mladić, munja se javi.
Reče: „Od sad će čuda da stvara!“
Pa sevnu opet ko one noći:
„Uzimam njega za gospodara!“
Od sveg prtljaga um svoj ponese
i krenu na put beskrajnom vodom.
Rasta se tada teškoga srca
sa ocem, majkom, kućom i rodom.
Daleki svet mu postade kuća,
hotel umesto toploga gnezda
al’ snažna želja za spasom sveta
beše njegova vodilja zvezda.
Ta dobra zvezda snagu mu dade
i bi sve kako munja i reče.
Beše čoveku svetlo po danu,
al’ Tesla stvori i svetlo veče.
Dugo je Tesla bio daleko
al’ jednom dođe tu gde je stvoren
sa Zmajem bratom i pupoljcima
dotaknu svoj i njihov koren.
Danas je opet stigao tiho
korenu svome i svome rodu.
Mnoga smo leta čekali njega
ko suva zemlja života vodu.
TATJANA PUPOVAC, rođena u Vukovaru 08. avgusta 1977, književnica i pesnikinja, podjednako se dobro svojim delima u prozi i u poeziji obraća i deci i odraslima. Svojim talentom za pisanje i kvalitetom izdatih dela, zbirke poezije za decu Bubamarin svet i ilustrovanom pričom za decu Priča o srcu, ali i prijatnom pojavom i vedrim duhom, zadobila je veliko poštovanje i simpatije i kao ličnost, pa je bila rado pozivana članica žirija literarnih konkursa, članica organizacionih odbora dečijih salona, gost književnih radionica u bibliotekama, školama i kulturnim ustanovama. Učestvovala je na gotovo svim domaćim, regionalnim i međunarodnim festivalima poezije namenjenih deci. Stihovi su joj komponovani, izvođeni i nagrađivani, dve pesme za odrasle su poslužile kao ideja za kratke filmove (filmopoete Možda i Tačka) a nekoliko je korišteno za songove u pozorišnoj predstavi za decu. Njene pesme se objavljuju u novinskim i elektronskim časopisima za decu. Trenutno živi i radi u Novom Sadu.
