Милица Јефтић је рођена 6.6.2001. године у Сремској Митровици. Живи у Руми.
Апсолвент је на Високој педагошкој школи у Сремској Митровици. Њене песме су заступљене у многим зборницима поезије и антологијама. Песмом „Срце од меда“освојила је 1. место у категорији читаоци и 7. место у категорији укупни победник на Интернационалном поетском такмичењу „Загрли ме стихом“ из Црне Горе. Њена песма“МАЈКО“ преведена је на енглески језик и објављена у антологији поезије у знак сећања на преминулу бенгалску песникињу Kazi Masuda Selah. Песмом „ Рајски врт“ освојила је 14. место на такмичењу „Градови од стихова“ у Хрватској у конкуренцији од 362пријављених песама. На фестивалу литерарног стваралаштва „ФЕЛИС“ освојила је 2. место у категорији млади ствараоци. Њена песма „Заједно“ је заступљена у међународној антологији „My mother tongue in poetry“ са ауторима из Индонезије, Русије, Пакистана, Бразила, Кубе, Колумбије, Француске, Босне и Херцеговине, Грчке и ауторима других држава. Песме за децу почела је да пише 2022. године проводећи време са децом у вртићу. Деца су њено надахнуће и рад са њима гледа као свој животни позив.
НЕ ПИТАЈ МЕ ЗАШТО ТЕ ВОЛИМ
Пусти те људе што од љубави науку праве,
минус и минус увек дају плус, дај колико ти се даје,
рачуница у љубави због ега им често дође главе,
кад на вагу мере своју љубав, пољупце и загрљаје.
Пусти те људе што на љубав етикете и цене ставе
мере је скупим торбама и хаљинама са ревије модне,
кад се одшије – због скупље и нове стару оставе,
не разумеју драж зашивене и старомодне.
Пусти те људе што се воле због спољашње лепоте,
широког осмеха, лепог лица, боје косе и висине,
због исправног држања, хода – свега сем доброте,
доласком бора, у коси седих власи и наборане коже
престаје љубав због слепила на унутрашње ширине.
Пусти те људе што те воле због доброг посла и пара,
скупоцени поклон често не уме искрено да насмеје,
све се новцем купује, јер за љубав немају сви дара
хладноћа папира у новчанику не уме да угреје.
Пусти те људе што трче љубав на папир да потпишу,
тражећи за будућност партнера и прилике најбоље,
покају се, па би са папира свој потпис да обришу,
од богате сиротиње, богатство праве љубави је боље.
Пусти те људе што за љубав разлога траже,
такви кад воле, грле и љубе чине то млако,
не брини за њих, код нас та правила не важе,
волим те јер те волим, разлог ћу тешко пронаћи,
ал волети тебе таквог какав јеси за мене је лако.
Аутор Милица Јефтић
ЧАСОВНИЧАР
Тражи се часовничар, али не макар који,
не мора да буде познавалац бројева ни заната,
треба у људском срцу једну жицу да приспоји
да у њему љубав победи и да више нема рата.
Тражи се часовничар који уме да поквари
и пронађе грешку у сваком сату на свету,
јер време је починилац који човека исквари
натера га да одузме живот невином детету.
Тражи се часовничар да сломи казаљку сваку
сачува живот детету, свакој девојчици и дечаку,
нека престане да ради чак и онај на руци сат,
можда ће, кад време стане, зауставити и рат.
Аутор Милица Јефтић
САМО БОГ СВИРА КРАЈ
Није крај иако нам се тако чини
човек се(бе) чува од нечовека,
/ себе самог да нечовек не постане /
биће крај кад се њему потчини,
ал то се никад десити неће,
јер Бог у нама живи довека.
Није крај иако нам се тако чини,
у нама вечно живи Лазарев завет,
каква год зла да нам душманин учини
никада неће победити српски инат,
плаву крв што пила би авет.
Иако нам се тако чини – није крај,
чекају да Србин главу спусти и поклекне,
само Бог одређује крај и позива у рај,
оног ко се свог срца никада не одрекне.
Аутор Милица Јефтић
ПРОЦВАТ
Чекали су да се разгранаш
они који су те из земље ишчупали,
ускраћивајући те за дом,
стварајући од тебе сиромаха,
сироче животне радости
и истинске љубави жедно.
Не брини,
моје срце је пространа њива
по којој ниједно семе није никло у плод,
бићеш прво из кога се рађа живот,
моја земља биће дом твој,
моја љубав твоја кап воде
и први зрачак сунца,
трачак наде у боље.
Дочекаћеш свој процват,
своје разгрануће.
Аутор Милица Јефтић
ЗАМЕЊУЈЕМ
Замењујем…
Наметнуте са запада вредности
прослављање параде и ноћи вешца,
за све лепоте наше народности
славе Господа и свих свеца.
Замењујем…
Самопрозване јунаке што задају муке
и све што отму само у свој џеп гурају,
за храбре, старе српске хајдуке
што за сиромахе свог рода отимају.
Замењујем…
Данашњег килавог Радована
и читаву чету нејаких Уроша,
за кнеза Лазара и силног Душана,
девет Југовића и Обилић Милоша.
Замењујем…
Данашњу похлепну борбу за власт
и продају образа за политичка чланства,
за један дан крваве борбе за српску част,
чување свете земље, традиције и достојанства.
Замењујем…
Све што је модерно, савремено и ново
за народне приповетке и најлепше бајке,
читаву азбуку и ћирилично свако слово
и успаванку за лаку ноћ моје мајке.
Замењујем…
Десингерице, пљугице, Бубе и Расте
извуците ме из лошег музичког вира,
такви само овај свет упропасте,
утишају звуке фруле старог пастира.
Замењујем…
Двадесет и две године живота,
за макар толико година мање,
тешка је ова људска Голгота
кад схватиш у какво је,
ова света земља,
дошла стање.
Аутор Милица Јефтић
