apr 28, 2012
Vuk Karadžić je rođen, krajem XVIII veka tj. 6. novembra 1787. godine u podrinjskom selu Tršiću, Srbijom su i dalje vladali Turci. U krajevima pod turskom vlašću, srpska kultura održavala se dvojako: u manastirima, koji su po skrivnicama čuvali verske i istorijske knjige, zapise i dokumente iz proteklih stoleća, i po selima, gde se vekovima negovala i s kolena na koleno prenosila usmena narodna književnost – priče, pesme i druge umotvorine. Već u najranijem detinjstvu Vuk je naučio da koliko – toliko raspoznaje slova. Njegov rođak Jefto zapazio je Vukovu sklonost ka knjizi i pružio mu prva znanja. Imao je nepunih osam godina kada je neki Grgur otvorio privatnu školu u obližnjoj Loznici. Vukov otac Stefan shvativši šta njegovog sina najviše privlači, platio je Grguru školarinu tako da je mali Vuk mogao provoditi ceo dan sa knjigom što pre nije bio slučaj jer je kao i svi dečaci njegovih godina čuvao ovce. Kada je 1796 zavladala kuga i škola bila raspuštena on se prebacio u manastir Tronosu njegovo sledeće učilište.
U prvom srpskom ustanku Vuk je bio pisar kod hajdučkog harambaše Đorđa Curčije ali posle njegove pogibije, u proleće 1805 obreo se u Sremskim Karlovcima gde je učio od tada proslavljenog pesnika i kaluđera Lukijana Musičkog. S jeseni 1807 vratio se u tada već oslobođenu Srbiju. Došavši u Srbiju upisao je Veliku školu (tj. gimnaziju) koju je osnovao naš velikan Dositej Obradović međutim zbog bolesti koju je nosio od detinjstva (jedna vrsta reume), koja se naglo pogoršala morao je na lečenje u više banja. Međutim to je sve bilo bez uspeha i leva noga, u časici kolena, mu je ostala doživotno zgrčena.
Boljeg i pouzdanijeg svedoka – hroničara srpske revolucije nije moglo biti od Vuka Karađica. Kao pisar u Praviteljstvu juščem sovjetu, Vuk se nalazio u središtu zbivanja. Vuk je preuzeo na sebe da bude glavni izveštač Evrope i sveta o tom vremenu. Čak je pisao i članke na nemačkom jeziku, ne potpisujući ih. Zdravog rasuđivanja i sa dragocenom osobinom da shvati suštinu stvari, a rešenja izrazi jednostavno i svakom razumljivo, Vuk je znao da pobede na bojnom polju predstavljaju samo deo uspeha narodne revolucije. Jer, kao sto se ustanak ne diže bez oružja, tako se ni kultura i civilizacija ne stvaraju niti se razvijaju bez uređenog jezika. Pre Vukove jezičke obnove upotrebljavana su tri pisana jezika: crkveni ili ruskoslovenski, građanski ili slavenoserpski i narodni ili prostonarodni. Sa zamisli da srpski jezik uprosti (upotrebljavajući pravilo ” piši kao sto govoriš, čitaj kao što je napisano “). Uspeo je da već stari narodni jezik modernizuje tako sto je izbacio 13 nepotrebnih slova a ubacio 6 novih. Vuk je prešao na delo izdavanjem u Beču 1814. godine zbirku narodnih pesama pod nazivom ” Mala prostonarodnja slaveno-serpska pjesmarica “, u kojoj se našlo stotinak lirskih i nekoliko junačkih pesama. Takođe te iste godine štampa ” Pismenicu serbskog jezika po govoru prostoga naroda napisanu ” – prvu gramatiku srpskog jezika. Godine 1818 objavljuje svoje najveće delo – Srpski rječnik, uz koji priključuje Serbsku gramatiku, usavršeniju od Pismenice. Taj Vukov rečnik presudan je za istoriju srpske kulture, zato što je njime jednom za uvek utvrđena narodna osnovica književnog jezika, a pojednostavljenje azbuke i pravopisa izvuklo je iz uskih crkvenih i građanskih krugova na svetlost dana kulturu i obrazovanje.
Susret sa cenzorom za slovenske jezike u Beču, Jernejom Kopitarom bio je od presudnog značaja za dalji Vukov rad. Zahvaljući njemu on se upoznao sa mnogim lingvistima i književnicima, među njima i sa Johanom Volfganom Geteom, najvećim nemačkim pesnikom toga vremena, i sa Jakobom Grimom, uglednim književnikom, filozofom i jezičkim stručnjakom (koji je sa bratom Vilhemom objavio poznate bajke). Za uspešan rad Vuk 1820 dobija srebrnu medalju Carske ruske akademije. U Evropi je Vuk postizao priznanja srazmerno lako, ali kod kuće, među braćom Srbima jedva nekako, s početka gotovo nikako. Glavni otpor jezičkoj obnovi pružalo je visoko pravoslavno sveštenstvo, na čijem se čelu tada nalazio mitropolit Stefan Stratimirović u Sremskim Karlovcima. Iako je on bio veoma obrazovan čovek, koji je pomagao ustanike i stitio od nasrtaja tuđe kulture i katoličanstva, nije imao napredna shvatanja u pogledu jezika. Njegov naslednik Josif Rajičić je čak (iako je bio veoma dobar prijatelj sa Vukom) uspeo da zabrani štampanje Vukovog prevoda Novog zavjeta na narodni jezik.
Međutim Vuk dobija bitku i uskoro su se počele objavljivati i druge knjige poznatih pisaca toga vremena kao sto su : ” Gorski vijenac ” – Njegoša Petrovica, Kir Janja – Sterije Popovića i druga plejada pisaca. 1868 Vukov jezik ulazi u zvaničnu upotrebu u školama samo četiri godine posle njegove smrti. Ovaj velikan Srpskog naroda umro je 7 februara 1864 sa knjigom narodnih pesama u rukama, umro je sa njima, sa narodnim pesmama kojima se celog života, kako je često isticao bavio kao ” najmilijim poslom “. Sahranjen je na Bečkom groblju a 1897. godine njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu i položeni u portu beogradske Saborne crkve, gde i dan danas počivaju.
sep 16, 2024 0
sep 04, 2024 0
sep 01, 2024 Komentari isključeni za DOBITNICI PRIZNANJA OTADŽBINA LJUBLJANA 2024
aug 22, 2024 Komentari isključeni za STARA CRKVA U ROMANOVCIMA KOD GRADIŠKE IMA SVOJE ČUDNE »KORENE«
aug 10, 2024 Komentari isključeni za DISKRIMINACIJA DO SRBA, KADA TREBAJU NEŠTO MALO I DA DOBIJU OD ONOGA ŠTO SU VEĆ ULOŽILI NAZAD, A NE SAMO KADA REDOVNO PLAĆAJU POREZE I DRUGE DADŽBINE DOPUNJAVAJUĆI SLOVENAČKI PRORAČUN
jul 20, 2024 0
jun 30, 2024 Komentari isključeni za VELIKA ZAJEDNIČKA MEĐUNARODNA KNJIŽEVNO KULTURNO UMETNIČKA PREZENTACIJA U BEOGRADU UZ NAGRADE I PRIZNANJA USPEŠNO REALIZOVANA 29.06.2024 LJUBLJANA I BEOGRAD
jun 20, 2024 0
maj 13, 2024 0
apr 01, 2024 0
mar 15, 2024 0
feb 29, 2024 Komentari isključeni za NAJBOLJI PESNICI MEĐU NAJBOLJIMA
jan 02, 2024 0
dec 21, 2023 Komentari isključeni za USPEŠNA Javna objava broj 15-11/USKS-02/2023
dec 20, 2023 0
dec 06, 2023 0
dec 02, 2023 0
okt 09, 2023 0
jul 24, 2023 0
jun 03, 2023 0
maj 30, 2023 0
maj 30, 2023 0
maj 18, 2023 0
maj 09, 2023 0
mar 31, 2023 0
mar 04, 2023 0
mar 03, 2023 0
jan 28, 2023 0
jan 24, 2023 0
nov 20, 2022 0
jul 05, 2022 0
jun 18, 2022 0
jun 10, 2022 0
maj 24, 2022 0
maj 11, 2022 0
mar 12, 2022 0
mar 10, 2022 0
feb 10, 2022 0
jan 09, 2022 0
jan 08, 2022 0
jan 07, 2022 0
dec 22, 2021 0
dec 16, 2021 0
dec 15, 2021 0
dec 02, 2021 0
nov 23, 2021 0
nov 19, 2021 0
nov 19, 2021 0
nov 14, 2021 0
nov 12, 2021 0
nov 12, 2021 0
nov 08, 2021 0
nov 04, 2021 0
nov 03, 2021 0
nov 02, 2021 0
okt 28, 2021 0
okt 26, 2021 0
okt 25, 2021 0
okt 15, 2021 Komentari isključeni za Predstavljamo vam uz aforizme simpatičnu Aleksandru Filipović
okt 13, 2021 Komentari isključeni za Danas vam predstavljamo pesnikinju Violetu Penić
okt 08, 2021 0
okt 08, 2021 0
okt 06, 2021 0
sep 29, 2021 0
sep 04, 2021 0
aug 25, 2021 0
mar 09, 2010 0
mar 09, 2010 0
sep 04, 2024 0
sep 01, 2024 Komentari isključeni za DOBITNICI PRIZNANJA OTADŽBINA LJUBLJANA 2024
aug 22, 2024 Komentari isključeni za STARA CRKVA U ROMANOVCIMA KOD GRADIŠKE IMA SVOJE ČUDNE »KORENE«
aug 10, 2024 Komentari isključeni za DISKRIMINACIJA DO SRBA, KADA TREBAJU NEŠTO MALO I DA DOBIJU OD ONOGA ŠTO SU VEĆ ULOŽILI NAZAD, A NE SAMO KADA REDOVNO PLAĆAJU POREZE I DRUGE DADŽBINE DOPUNJAVAJUĆI SLOVENAČKI PRORAČUN
jul 20, 2024 0
jun 30, 2024 Komentari isključeni za VELIKA ZAJEDNIČKA MEĐUNARODNA KNJIŽEVNO KULTURNO UMETNIČKA PREZENTACIJA U BEOGRADU UZ NAGRADE I PRIZNANJA USPEŠNO REALIZOVANA 29.06.2024 LJUBLJANA I BEOGRAD
jun 20, 2024 0
maj 13, 2024 0
feb 29, 2024 Komentari isključeni za NAJBOLJI PESNICI MEĐU NAJBOLJIMA
dec 21, 2023 Komentari isključeni za USPEŠNA Javna objava broj 15-11/USKS-02/2023
dec 06, 2023 0
dec 02, 2023 0
okt 09, 2023 0
jun 03, 2023 0
maj 30, 2023 0
maj 30, 2023 0
maj 18, 2023 0
maj 09, 2023 0
mar 04, 2023 0
mar 03, 2023 0
nov 20, 2022 0
jul 05, 2022 0
jun 18, 2022 0
jun 10, 2022 0
maj 11, 2022 0
jan 09, 2022 0
nov 14, 2021 0
nov 08, 2021 0
nov 02, 2021 0
okt 26, 2021 0
okt 15, 2021 Komentari isključeni za Predstavljamo vam uz aforizme simpatičnu Aleksandru Filipović
okt 13, 2021 Komentari isključeni za Danas vam predstavljamo pesnikinju Violetu Penić
okt 08, 2021 0
okt 08, 2021 0
okt 06, 2021 0
sep 29, 2021 0
sep 04, 2021 0