okt 08, 2011
Cilj ovog teksta je bavljenje odnosom između srpske dijaspore i svih onih segmenata današnjeg srpskog društva koje bi prema poznatim definicijama trebali da pretstavljaju elitu srpskog društva. Mada sam takođe svestan da je sam pojam elite dinamičan pojam i prema tome, kao i mnogi drugi, podložan promenama. Ako prihvatimo, kako elitu definiše, recimo razne enciklopedije (Enciklopedija Britanika ili Vikipedija) ili možda neke njima slične, možemo slobodno ustanoviti kako su mnoga svojstva koja su spomenuta kao određenje pojma elite, primenjiva i na današnje srpske prilike. Ne želim pri tome naravno prejudicirati kao isključive, jedino političke strukture, pošto iste čine sastavni deo pojma elite ali iste nisu jedina komponenta koju možemo primeniti. Treba shvatiti, kako je politička komponenta, mada značajna i često prenaglašena, samo jedna od mnogih koje čine sam pojam elite. ” Danas se pojam elita upotrebljava u širem značenju i zauzima jedno od centralnih mesta u savremenim teorijama o strukturi i dinamici društava, pa su se razvile i tkz. Elitističke teorije o društvu (Rajt Mils, Elita vlasti). Ovde se pojam elite upotrebljava da se njime označi vrhuška društva-grupa ljudi koja donosi značajne odluke, ili propušta da ih donese, što zadire u interese svih pripadnika tog društva…” (Vikipedija)
I nešto dalje.
”Tehničkoj ili tehnokratskoj eliti pripada grupa vrhunskih stručnjaka koja, zbog monopolističkog položaja, nameće stavove i rešenja o regulisanju društvenih odnosa na način kako to odgovara toj povlaštenoj grupi-daje se prednost sredstvima nad ciljem. Ovde spadaju razne monopolističke grupe poznate pod pojmovima birokratija i tehnokratija. Govori se i o eliti lokalnog društva koju sačinjavaju lokalni rukovodioci. Ta grupa donosi ili u značajnijoj meri utiče na donošenje odluka od značaja za lokalno društvo. …” (Vikipedija)
I još.
”Suština elitističkih teorija o dinamičnoj strukturi društva izražava se u sledećem:
1. Društvo je sastavljeno od elita i ne-elita (ljudi koji vladaju i ljudi kojima se vlada), a ravnoteža se održava delovanjem kontra-elita (opozicije), kao grupa koje se bore za vlast. U oštrijim konfliktima dolazi do masovnih štrajkova, socijalnih i političkih pobuna i protesta, pa i do građanskih ratova ili socijalnih revolucija. Da bi se takve pojave predupredile mora se obezbediti cirkulacija elita (Alfred Pareta, Gaetano Moska, Marija Kolbinska).
2. Elita vlasti najrazvijenijih država savremenog industrijskog društva (primer SAD) sastavljena je u vrhu od tri piramide: korporativno privredna, državna administracija i vojna hierarhija (Rajt Mils, Elita vlasti).
3. Problem savremenog društva sastoji se u tome kako omogućiti mirnu cirkulaciju između različitih elita, između elita i ne-elita-smenjivanje elita bez socijalnih potresa. (Jozef Šumpeter, Karl Manhajm)….” (Vikipedija).
DOS COMPANY SVE SRPSKE ELITE-DOS COMPANY
Međutim treba svakako spomenuti kako unatoč burnom istorijskom periodu stvaranja srpske države u 19.veku, srpska elita, u državničkom liku, vožda Karađorđa, kasnije kneza Miloša, iznedrila je i dve izuzetne ličnosti; jednog Iliju Garašanina (1812-1874) tvorca kapitalno strateškog dela tadašnje srpske elite Načertanije (1844), koje se i u današnje vreme isčitava kao jedan veoma savremen tekst i protu Mateja Nenadovića. Ili uzmimo jedan drugi primer delovanja srpske elite u 20.veku. Osnivanje Srpskog kulturnog kluba (1937) od strane akademika i profesora Slobodana Jovanovića i advokata i pisca Dragiše Vasića. Nadasve je interesantan i pokušaj Stevana Moljevića u njegovom spisu Homogena Srbija (1941). Posle drugog svetskog rata vredno je zabeležiti i Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (1986). U tom kontekstu svakako treba spomenuti i predstavnike srpske elite koji nisu bili tvorci nekih konkretnih elaboracija kakvo je bilo Načertanije ali su u svakom slučaju, u oblastima svog delovanja, obeležili najbolje što je srpska elita bila sposobna ostvariti. To su pre svega Dositej Obradović, Jovan Sterija Popović, Njegoš, Vuk St. Karađić, Nikola Tesla, Milutin Milanković, Mihajlo Pupin, antropolog i geograf Jovan Cvijić, političar Nikola Pašić, dinastični predstavnici srpske elite bili su svakako i kralj Petar I. Karađorđević i nešto kasnije knez Pavle Karađorđević, kao i književnici Jovan Dučić, Miloš Crnjanski i Ivo Andrić. Uverenja sam da su u kontekstu muških predstavnika srpske elite apsolutno potcenjeni doprinosi Mileve Marić i Isidore Sekulić. Takođe je izuzetno značajan deo doprinosa srpske vojne elite pogotovo iz I. i II. svetskog rata vojvoda Putnika i Mišića i đenerala Dragoljuba Mihailovića kao i ostalih, pošto je njihovom zaslugom, na sasvim konkretan način bilo izboreno mesto postojanje srpskog nacionalnog i državnog postojanja. Vladika Nikolaj Velimirović, u današnje vreme, zbog stavova u svojim delima, verovatno bi bio proglašen za ”evroskeptika”.
Sve navedene primere, a bilo je i mnogo drugih, treba posmatrati kao pokušaje pripadnika srpske elite, smeštene u realnom vremenu i prostoru, u kome su nastajali i kao njihov doprinos rešavanju srpskog nacionalnog pitanja. Kada se pogledaju razmatranja, bilo pripadnika nacionalnih elita u srpskom okruženju ili ideološki opredeljenih teoretičara koji su pripadali drugim, po pravilu velikim evropskim nacijama, dolazimo do objašnjavanja dela spomenutih predstavnika srpskih elita, jedino kao pokušaja ”realizacije velikosrpske ideje”, kao i nametanja iste ” veliko srpske ideje” ostalima. Pogotovo su bili osetljivi na takozvanu ”velikosrpsku ideju” pripadnici nacionalnih elita u okruženju, na primer hrvatske, a danas i: bošnjačke, crnogorske ili albanske elite. Danas nema nikakve potrebe, ponajmanje bi takvu potrebu trebalo oslanjati na bilo kakvu ideologiju, ne samo na dominatnu idelogiju karakterističnu u periodu posle II.svetskog rata, od 1945 do 1990 godine. To ističem zbog sledećeg.
Ako je za srpske elite 19. i s početka 20.veka bilo karakteristično da su po svojim ambicijama i dometima, nalazile bilo svoj uzor i oblik delovanja, u elitama nacija koja su kao srpska, tek tražile svoj ”prostor pod suncem”, recimo talijanska, u slučaju Ilije Garašanina-poljska. Sigurno je da su sve spomenute elite tek trebale proći kroz fazu ”verifikacije svoje verodostostojnosti” prema nekom opštem ”evropskom merilu”. ”Kriteriji” tog ”evropskog merila” bili su pre svega što verniji ”kapaciteti” podržavanja svega onog što je u tadašnjoj Evropi predstavljalo; bilo oblik države, bilo njeno uređenje ili njeno funkcionisanje. Kraljevina Srbija, odnosno njene elite, u tim svojim pokušajima tada nisu bile nikakav izuzetak, još manje su predstavljale neku ”lošiju istorijsku opciju” za razliku od elita iz srpskog okruženja, kako se to uporno želi ” ideološki intepretirati” isključivo kroz optiku sopstvenih nacionalnih interesa, unutar novonastalih elita. Značajno je primetiti kako ”loše ideje” ili ”velikosrpske ideje” srpskih elita, bez obzira na sav ideološki balast kojim se želi kompromitovati njihove nosioce, nisu bile nikada neka realna opasnost za postojanje nacionalnih elita srpskog okruženja. Ni u prvoj, a još manje drugoj Jugoslaviji. Svoju ”vojnu agresivnost” predstavnici srpske elite, i u I. i u II.svetskom ratu ispoljili su unutar istorijskih evropskih savezništava, sa istančanim senzibilitetom za realnu procenu onih vrednosti koje danas pretstavljaju temelj Evropske Unije. U tom pogledu predstavnicima srpske elite treba odati priznanje.
Urušavanje delotvornosti srpskih elita intenzivno nastupa posle II.svetskog rata, mada su počeci tog procesa počeli već i pre II.svetskog rata. Ideološkim konstruktom ”o velikosrpstvu i njegovim štetnim posledicama” skoro potpuno su zatrti bilo kakvi pokušaji samostalnog formiranja ili delovanja onih delova srpskog društva koji bi prema istorijskom i intelektualnom kontinuitetu i kapacitetu, trebali činiti srpske elite. Opšta politička i ekonomska situacija u Jugoslaviji, posle II.svetskog rata, pogodovala je pre svega još jednom, nadnacionalnom konstruktu, a to je bilo ”jugoslovenstvo”. Potencijalni pripadnici srpskih elita, odnosno srpski pripadnici partijske nomenklature okrenuli su se formuli ”jugoslovenstva” kao ”spasonosnoj formuli” koja je ”već rešila”; i sva nacionalna pitanja, i sve tenzije koje proizlaze iz nerešenih nacionalnih pitanja, kao i sva ekonomska i privredna pitanja. Pandan ”jugoslovenstvu” u privredi bilo je ”radničko samoupravljanje”, a vrhovni princip funkcionisanja, u svakom slučaju već i tada sukobljenih antagonističkih nacionalnih partijskih nomenklatura, predstavljalo je ”bratstvo i jedinstvo”. Gubitkom svojih sopstvenih elita, u srpskom su se nacionalnom korpusu počeli paralelno odvijati i drugi procesi, kao recimo proces gubljenja nacionalnog i kulturnog identiteta pripadnika srpskog nacionalnog korpusa. Isti su, zbog okrenutosti ideji ”jugoslovenstva”, mogli jedino nemoćno posmatrati neumoljivi proces nestajanja i asimilacije pripadnika srpskog nacionalnog korpusa koji je bio dosta vešto maskiran principom ”jugoslovenstva”. O tome koliko je Srbija, kao država bez svojih sopstvenih elita, bila obogaljena, početkom 90’ godina prošlog veka, ne treba gubiti reči.
Društveni sloj unutar višestranačkog sistema, koji je početkom 90’ godina prošlog veka izašao na srpsku, pre svega političku scenu, bio je u suštini modifikovano nasledstvo nekadašnjih ”jugoslavenski” orientisanih ostataka srpske partijske nomenklature ali nikako društveni sloj koji bi u nekom kontinuitetu bio legitimni naslednik svega onog šta su stvorile srpske elite 19. i 20.veka. Taj kontinuitet nastajanja i delovanja srpskih elita tragično je prekinut pre početka, za vreme II.svetskog rata, a pogotovo posle II.svetskog rata. Bila je to jednostavno, i mimikrija delovanja političkih stranaka i višestranačja, i mimikrija moguće vizije: kuda treba da ide Srbija u 21.veku? Odsustvo srpskih elita, izuzetak kao institucija, mnogo manje kao pojedinci koji predstavljaju instituciju, čini Srpska pravoslavna crkva. Mada je Srpska pravoslavna crkva, istini za volju, jedan sasvim specifičan i istorijski najpostojaniji deo srpske elite čija delatnost kroz vekovno postojanje i nije doživela neke znatnije promene, ali to bi trebalo da bude predmet nekog drugog razmatranja.
Prema nekim statistikama, mada treba iste uvek i skoro po pravilu uzimati sa dozom rezerve (pogotovo posle iskustva sa ”otkrićem” o ”efikasnoj” srpskoj statistici u ovoj godini!), pošto nisu utvrđen ni metodi, ni kriteriji spomenute statistike, u rasejanju, srpske dijaspore živi od 4,5 do čak 5,5 milijona ljudi. Postoje naime i oprečna mišljenja terminološkog opredeljenja samog pojma ”srpska dijaspora”. Autori pojma ”srpska dijaspora” preporučuju da se jedino za Srbe iseljenike koristi termin ”dijaspora”, međutim problem nastaje kada znamo da ne postoje čisti pojmovi u koje bi mogli svrstati bilo: ekonomske iseljenike, Srbe koji su zbog ideloških ili ratnih dejstava bili prinuđeni napustiti svoja mesta življenja ili recimo Srbe koji žive u tkzv. okruženju države Srbije ( mada bi po pravilu to trebalo važiti za nekadašnje republike zajedničke države Jugoslavije, taj kriterij nije sasvim pouzdan pošto u okruženju države Srbije žive Srbi i u Mađarskoj, i u Rumuniji, i u Albaniji!!). Takođe je upitno, kako u nekim slučajevima svrstati generacije potekle, bilo od ekonomske ili političke emigracije? Ne radi se samo o goloj statističkoj klasifikaciji, nego i o odnosu predstavnika današnje države Srbije prema tim ljudima. Pokušava se takođe sa upotrebom termina ”Srbi u regionu”, a nešto stariji je termin ”srpsko rasejanje”. Bilo bi uputno, kada bi se napravilo više, bilo terminološkog reda, a svakako, a shodno tome i korištenja statističkih metoda, kako bi se moglo baratati pouzdanim podacima.
Ako kroz istoriju srpskog nacionalnog korpusa pogledamo sve: seobe, rasejanja ili emigracije, onda dolazimo do zaključka da se radi o konstanti na koju su uticali mnogi faktori (od političkih do ekonomskih!). I nije tačno da su Srbi bežali sa svojih ognjišta isključivo zbog ekonomske prinude. Mnogo više bilo je nasilja i prinude kombinovane sa lošim egzistencijalnim položajem. Istorijat seoba, takvih i drugačijih mogli bi podeliti na pet značajnih perioda.
– Seobe Srba sa Kosova i Metohije u 17. i 18.veku u Austro-Ugarsku, i u dva navrata, prvom pod patrijarhom Arsenijem III. Čarnojevićem (1690) i drugom pod patrijarhom Arsenijem IV. Jovanovićem Šakabendom (1739). Smatra se da je sa prostora Kosova i Metohije i stare Raške tada otišlo 37 hiljada porodica sa oko 185 hiljada ljudi,
-Iseljavanje pred II.svetski rat, za taj segment iseljavanja ne postoje pouzdani podaci,
-Za posleratnu srpsku emigraciju, kao posledicu ideološkog sukoba u II. svetskom ratu kao i njenom ishodu, takođe ne postoje precizni podaci, sem svetskom ratu kao i njenom ishodu, takođe ne postoje precizni podaci, sem uvreženog termina iz ideološkog arsenala bivše države koji je glasio ”neprijateljska emigracija”,
-Ekonomska emigracija u Zapadnoevropske zemlje, Ameriku i Australiju u periodu od 1961 do 1991, i na kraju
-Izbeglice od rata i posledica rata u bivšoj Jugoslaviji od 1991 dalje. Radi se o dosta pojednostavljenoj, vremenskoj periodizaciji najznačajnijih srpskih seoba, unutar kojih postoji još niz, nazovimo ih ”mikro” migracija pripadnika srpskog nacionalnog korpusa unutar prostora bivše Jugoslavije ili onog najdragocenijeg dela (pre svega mladog!) srpskog intelektualnog potencijala koji je silom prilika, posle 1991, sebi potražio priliku za život bilo u Zapadnoj Evropi ili na drugim kontinentima. Nažalost, ni o jednom, ni o drugom migriranju ne postoje precizni podaci nego isključivo nagađanja.
Ako se vratimo spomenutoj vremenskoj periodizaciji, svih pet srpskih istorijskih migracija, onda treba konstatovati da su sve one ostavile svoj duboki trag u srpskom nacionalnom korpusu i to sa posledicima sa kojima se duboki trag u srpskom nacionalnom korpusu i to sa posledicima sa kojima se srpski nacionalni korpus suočava još i danas (Kosovo). Znači ne radi se isključivo o istorijskim događajima iz 17. i 18. veka koji su prosto sastavni deo našeg kolektivnog pamćenja, nego je to ujedno još uvek srpska politička realnost sa kojom se srećemo.
Profesorka je na spomenutom prijemu, pre svega francuske diplomate”, opsedala” pitanjem, o Francuskoj, kao državi predvodnici bombardovanja Libije. U jednom je trenutku vojnom predstavniku jedne od zemalja na prijemu objasnila svoju ”ljubopitljivost” na sledeći način:” Pitam vas to zato što smo mi Srbi bombardovani i što dobro znamo kako izgleda dugotrajno bombardovanje”. Odgovor visokog zvaničnika glasio je: ”Bombardujemo diktatora jer on bombarduje sopstveni narod”. Fraza, ako dobro razmislimo, zvuči nam poznato iz nekih drugih prilika i ne tako udaljenog vremena. Ne mogu a da ne citiram još jednu rečenicu profesorke Mile Alečković-Nikolić koja itekako tera na razmišljanje. ”Nije me toliko vređao stav da je 14.jul postao u novijem pamćenju dan vašarske globalne zabave, koliko opšta kolektivna amnezija, potiskivanje i odsustvo želje da se o stradanju drugih naroda i pojedinaca, onih koji nisu postali ”punopravni građani rimskog carstva”, uopšte misli”.
Referencije:
Vikipedija, Enciklopedija,
Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije, statistički podaci,
Blic od 23.4.2011
Novosti od 25.5.2011
Narodna banka Srbije, statistički podaci,
Aleksandar Mikavica-Politika od 23.4.2011,
Nebojša Katić, Ekonomija emigracije, Politika od 14.2.2005,
Tanja Nikolić Đaković, Privatizacija Srbije: Oglodana Srbija, NIN i B-92 od 22.5.2011,
Prof. Mladen Kovačević-Argentinski bankrot pred našim vratima, Blog B-92 od 6.9.2009,
Ljiljana Smajlović, Srbija u očima američke ambasade, Vreme od 8.9.2011,
Prof. Mila Alečković-Nikolić-Ljudska prava u porciji rokfora, Politika od 18.6.2011.
Datum objave: 8.10.2011
dec 03, 2024 Komentari isključeni za MEĐUNARODNA PREZENTACIJA „NAUČNICI i UMETNICI U LEPOTAMA SADAŠNJOSTI“ BEOGRAD i LJUBLJANA 2024
dec 03, 2024 0
sep 16, 2024 0
sep 04, 2024 0
sep 01, 2024 Komentari isključeni za DOBITNICI PRIZNANJA OTADŽBINA LJUBLJANA 2024
aug 22, 2024 Komentari isključeni za STARA CRKVA U ROMANOVCIMA KOD GRADIŠKE IMA SVOJE ČUDNE »KORENE«
aug 10, 2024 Komentari isključeni za DISKRIMINACIJA DO SRBA, KADA TREBAJU NEŠTO MALO I DA DOBIJU OD ONOGA ŠTO SU VEĆ ULOŽILI NAZAD, A NE SAMO KADA REDOVNO PLAĆAJU POREZE I DRUGE DADŽBINE DOPUNJAVAJUĆI SLOVENAČKI PRORAČUN
jul 20, 2024 0
jun 30, 2024 Komentari isključeni za VELIKA ZAJEDNIČKA MEĐUNARODNA KNJIŽEVNO KULTURNO UMETNIČKA PREZENTACIJA U BEOGRADU UZ NAGRADE I PRIZNANJA USPEŠNO REALIZOVANA 29.06.2024 LJUBLJANA I BEOGRAD
jun 20, 2024 0
maj 13, 2024 0
apr 01, 2024 0
mar 15, 2024 0
feb 29, 2024 Komentari isključeni za NAJBOLJI PESNICI MEĐU NAJBOLJIMA
jan 02, 2024 0
dec 21, 2023 Komentari isključeni za USPEŠNA Javna objava broj 15-11/USKS-02/2023
dec 20, 2023 0
dec 06, 2023 0
dec 02, 2023 0
okt 09, 2023 0
jul 24, 2023 0
jun 03, 2023 0
maj 30, 2023 0
maj 30, 2023 0
maj 18, 2023 0
maj 09, 2023 0
mar 31, 2023 0
mar 04, 2023 0
mar 03, 2023 0
jan 28, 2023 0
jan 24, 2023 0
nov 20, 2022 0
jul 05, 2022 0
jun 18, 2022 0
jun 10, 2022 0
maj 24, 2022 0
maj 11, 2022 0
mar 12, 2022 0
mar 10, 2022 0
feb 10, 2022 0
jan 09, 2022 0
jan 08, 2022 0
jan 07, 2022 0
dec 22, 2021 0
dec 16, 2021 0
dec 15, 2021 0
dec 02, 2021 0
nov 23, 2021 0
nov 19, 2021 0
nov 19, 2021 0
nov 14, 2021 0
nov 12, 2021 0
nov 12, 2021 0
nov 08, 2021 0
nov 04, 2021 0
nov 03, 2021 0
nov 02, 2021 0
okt 28, 2021 0
okt 26, 2021 0
okt 25, 2021 0
okt 15, 2021 Komentari isključeni za Predstavljamo vam uz aforizme simpatičnu Aleksandru Filipović
okt 13, 2021 Komentari isključeni za Danas vam predstavljamo pesnikinju Violetu Penić
okt 08, 2021 0
okt 08, 2021 0
okt 06, 2021 0
sep 29, 2021 0
sep 04, 2021 0
aug 25, 2021 0
mar 09, 2010 0
mar 09, 2010 0
dec 03, 2024 Komentari isključeni za MEĐUNARODNA PREZENTACIJA „NAUČNICI i UMETNICI U LEPOTAMA SADAŠNJOSTI“ BEOGRAD i LJUBLJANA 2024
sep 04, 2024 0
sep 01, 2024 Komentari isključeni za DOBITNICI PRIZNANJA OTADŽBINA LJUBLJANA 2024
aug 22, 2024 Komentari isključeni za STARA CRKVA U ROMANOVCIMA KOD GRADIŠKE IMA SVOJE ČUDNE »KORENE«
aug 10, 2024 Komentari isključeni za DISKRIMINACIJA DO SRBA, KADA TREBAJU NEŠTO MALO I DA DOBIJU OD ONOGA ŠTO SU VEĆ ULOŽILI NAZAD, A NE SAMO KADA REDOVNO PLAĆAJU POREZE I DRUGE DADŽBINE DOPUNJAVAJUĆI SLOVENAČKI PRORAČUN
jul 20, 2024 0
jun 30, 2024 Komentari isključeni za VELIKA ZAJEDNIČKA MEĐUNARODNA KNJIŽEVNO KULTURNO UMETNIČKA PREZENTACIJA U BEOGRADU UZ NAGRADE I PRIZNANJA USPEŠNO REALIZOVANA 29.06.2024 LJUBLJANA I BEOGRAD
jun 20, 2024 0
maj 13, 2024 0
feb 29, 2024 Komentari isključeni za NAJBOLJI PESNICI MEĐU NAJBOLJIMA
dec 21, 2023 Komentari isključeni za USPEŠNA Javna objava broj 15-11/USKS-02/2023
dec 06, 2023 0
dec 02, 2023 0
okt 09, 2023 0
jun 03, 2023 0
maj 30, 2023 0
maj 30, 2023 0
maj 18, 2023 0
maj 09, 2023 0
mar 04, 2023 0
mar 03, 2023 0
nov 20, 2022 0
jul 05, 2022 0
jun 18, 2022 0
jun 10, 2022 0
maj 11, 2022 0
jan 09, 2022 0
nov 14, 2021 0
nov 08, 2021 0
nov 02, 2021 0
okt 26, 2021 0
okt 15, 2021 Komentari isključeni za Predstavljamo vam uz aforizme simpatičnu Aleksandru Filipović
okt 13, 2021 Komentari isključeni za Danas vam predstavljamo pesnikinju Violetu Penić
okt 08, 2021 0
okt 08, 2021 0
okt 06, 2021 0
sep 29, 2021 0
sep 04, 2021 0