TIŠINU NOSI JOŠ SAVA VODA,
BEZBROJ IMENA SRPSKOGA RODA.
POSLE GROZOTA I SMRTNIH RANA,
TU JE KOZARA I DALJE S NAMA.
TEKLA JE SAVA TIH STRAŠNIH GODINA,
UBIŠE OCA, SA BRATOM SINA.
SESTRICU, MAJKU, DEDU I BAKU,
LEVO I DESNO U BLATNOM JARKU.
FABRIKA SMRTI, LOGORA DOSTA,
OD SRPSKE DECE, ŽIVIH NE OSTA.
CIGLANE PUNE, VATRENE PEĆI,
VELIKE BROJKE, KOMANDA, KREĆI.
NESTAJE NADE, ŽIVOT SE VRTI,
VEĆ NOVA VRSTA ČEKA DO SMRTI.
TEŠKO BI SRBIMA, ŽALOST U NAMA,
FABRIKE SMRTI, RADIŠE GODINAMA.
IZ PET GRADOVA SRBI SE VODE,
ZLOGLASNE NEKE USTAŠKE HORDE.
NE BEŠE BITNO, DA LI SU DECA,
PRELEPIH LIKOVA, ČAK POPUT SVECA.
GODINE IDU, GASI SE SJAJ,
SVE SRBI NAŠI, ZA MAJOM, MAJ.
NA DRUGOJ STRANI, DŽELATI PANJA,
GLAVE SE SEKU, K'O DA SE SANJA.
OD PANJA DALJE, KRV OKO TRAVE,
IZ KOJE VIRE KOSICE PLAVE.
BEZBROJ GLAVICA, DEČIJA LICA,
ZAMRO JE ŽIVOT UZ CVRKUT PTICA.
MEŠANE TAKO GLAVE DO GLAVE,
KOSICE CRNE, KOSICE PLAVE.
SVEVIŠNJI BOŽE, DA L’ SE TO SANJA,
KRVAVA SEKIRA OSTA KRAJ PANJA.
FABRIKA SMRTI, ŽIVOTE KOSI,
TUŽNA LI KRAJA, GLADNI I BOSI.
NESTAJE PREDIVNE SVETLOSTI DANA,
UMIRU SRBI, OD STRAŠNIH RANA.
KOZARA PRAZNA, KROZ TUGU PROĐE,
KOZARSKA SELA, NA VRSTU DOĐE.
JEDNO ZA DRUGIM, DVESTOTOG BROJA,
ZA KOJIM DOĐOŠE I SELA MOJA.
TAKO SU USTAŠE SPREMNE ZA DOM,
ZLOČINE PRAVILE KOZAROM CELOM.
UZ SELA CELA, GRADOVA PET,
NEK’ SRBI UČE, NEK’ ZNADE SVET.
NEK’ TEČE SAVA, ŽRTVAMA SLAVA,
U RAJSKOJ BAŠTI, VRH NEBA PLAVA.
POMOZI BOŽE, SVAKOME SINU,
DA ČUJE ZA TU TUŽNU ISTINU.
NEK’ IM JE SLAVA U SVAKOM KRAJU,
NEK’ IM JE SLAVA U BOŽJEM RAJU.
KAKVA JE TADA, KOMANDA BILA..?
ZLOČINE USTAŠKE, KRILA JE SILA.
KOZARA SADA, ISTINU KROJI,
DOK SRPSKE ŽRTVE ISTORIJA BROJI.
DANAS SE IPAK KOZARA PITA,
ZA ČUDNU KOMANDU, OD VRHA TITA?
PARTIZANI SLAVNI, ČUŠE ZA MUKE,
AL’ STRADALIM NISU PRUŽILI RUKE.
ZLOGLASNE LOGORE, HRVATSKA BROJI,
NAJVIŠE SRBI, STRADAŠE MOJI.
