Oj Srbijo, nemoj tužna biti.
Što te Vučić politikom kiti.
Sirotinja neka se zasiti,
pravoslavlju, nemoj suze liti.
U Ljubljani nasta prava slika,
da se piše pesma izdajnika.
Posla Vučić svog izaslanika,
i lažova, istina velika.
Selaković, taj lažov od reči,
želi Srbe izdajom da »leči«.
Korpus Srba, posvaditi želi,
novi savez gura ka podeli.
Godinama dva saveza ima,
uspešni su, svim svojim Srbima.
Ambasada u Deželi stoji,
ništa dobro Srbima ne kroji.
Nacija im u džepove stala,
nemože se njima reći hvala.
Izdaja je korene pustila,
Srbija je ponosnija bila.
Dragi Bože Srbiju posveti,
da izdaja u bezdanje leti.
Nek Vučiće istorija prati,
pravi Srbin neka to i shvati.
Dijaspora Srba Slovenije,
uz proteste, neće to da krije.
Transparente već priprema svoje,
dostojanstvo, dijasporom broje.
Na Kosovu tužne zore sviću,
put se krči novom Obiliću.
Dostojanstvo, nek Srbijom krene,
ponos Srba i uz srpske žene.
Autor pesme Saša Gajić
