POŽELENJE
OBLACI SE ISPREPLIĆU, NA VIŠINSKOM PLAVOM SVODU,
SVOJU LJUBAV POKAZUJU, CELOM NAŠEM ŽIVOM RODU.
MOŽDA NEGDE OBLACIMA, PLOVI LJUBAV SRCA MOGA,
OLUJE IH VEČNE NOSE, SVE DO BOGA VELIKOGA.
TI OBLACI UNIKATNI, NIKAD NISU ISTIH BOJA,
UVEK NEKE NOVE DOĐU, U NJIMA JE MAŠTA MOJA.
PRELEPI SU NEKAD VEDRI, PRIKAZUJU NEŽNOST SVODA,
POŽELENJE NA PLANETU, SVE DOBROTE ŽIVOG RODA.
DOK PONEKAD SVUDA TAMA, PA DONOSI SLABO VREME,
KAO NEKA STARA LJUBAV, KOJA NIJE PORED MENE.
MADA POSLE SVAKE TAME, ŽIVOTU SE VRATI NADA,
PA I SUNCE ZLATNE BOJE, OBASJA NAS IZNENADA.
NIKAD NIJE ISTA SENA, VEĆINOM JE DRUGA CENA,
ČUDNA LI SU TA VREMENA, UVEK ČUDNIH IMA ŽENA.
NAJLEPŠA JE SVETLOST DANA,
KAD VAS BUDI ZORA RANA.
MOJA ŽELJA SVIMA VAMA, VERUJTE MI, NAJLEPŠA JE.
DA VAS PRATI LJUBAV PRAVA I UZ SREĆU DA POTRAJE.
Pesnik: Saša Gajić
NAVIRU GLASOVI PREDAKA,
UŠI SU PUNE POZNATIH RIJEČI.
NAŠA JE RODBINSKA BEZA JAKA,
ONA U NAŠIMA SRCIMA JEČI.
SMJENJUJU SE LIKOVI ZNANI,
IZVIRU KAO SVITAC IZ TAME.
U NAŠA SU PAMĆENJA UREZANI,
ONI NAS KA SEBI MAME.
U PODSVIJESTI SE RAĐA SJETA
ČUDOTVORNA, ISTINITA,
ONOGA I OVOGA SVIJETA.
BOJA GOVORA VJETROM ZNANA
KROZ VRIJEME PROMIČE.
SVIH OVIH PROŠLIH DANA,
TO NISU SAMO RIJEČI NEGO PRIČE.
RAZGOVOR SE VODI U ČETRI OKA.
Pesnik: Danilo Karapetrović
RASTANAK
CRNA ŽENO ĐAVOLSKE NARAVI,
KO TI GLUPOST SVU U GLAVU STAVI.
UPOZNAH TE NEDAVNO DO KRAJA,
PUNO SRCE TEŠKIH UZDISAJA.
NESTALE SU ČAK SVE ČARI TVOJE,
PA I KOSA SAD JE DRUGE BOJE.
NEMA VIŠE ONOG ZGODNOG LIKA,
KAO DA JE IZBLEDELA SLIKA.
GODINAMA GLUMIŠ DIVNU ŽENU,
POSTAVI MI TI VISOKU CENU.
SLATKE REČI BRZO ISPARIŠE,
NEŽNOST, LJUBAV, KO JESENJE KIŠE.
CRNA ŽENO PROKLETA TI DUŠA,
SVE PROPALO JEL SE DRUGI SLUŠA.
RASTANAK JE DOŠAO KO TAMA,
JEL LJUBAVI NEMA MEĐU NAMA.
Pesnik: Saša Gajić
NJENA DUGA CRNA KOSA,
CRNIJA JE OD GRANITA.
MEKA BAJNA KAO SVILA,
RASULA SE PO PLEĆIMA.
KADA BLAGI VETRIĆ PIRNE,
NJENE KOSE TAD DODIRNE.
ZALEPRŠA MEKA SVILA,
ČINI MI SE LEBDI VILA.
NJENE OČI, DVA KESTENA VRELA,
UKRAŠENE ČAROBNIM VJENCIMA.
DUGIH CRNIH TREPAVICA,
I SVILENIH OBRVICA.
KOGA GLEDA I KOGA POGLEDA..?
RASTOPIO BI SE DA JE SANTA LEDA.
KAD GOVORI I KAD ZBORI,
TAD BISERI ZATREPERE.
USNE JOJ SE U LIK STVORE,
NABUBRENE, NAVLAŽENE.
A IZ USTA MED SE TOČI,
OD PČELINJEG; MNOGO SLAĐI, MNOGO SOČNI.
NIZ ULICU KADA KRENE, KORAKOM GAZELE,
NJENO VITKO TELO KAO VIJOLINA.
OTKRIVA SVU ČAR I LEPOTU ŽENE,
TU VELIKU RASKOŠ PRELEPIH OBLINA.
EH DA MI JE BAR TRENUTAK JEDAN,
DA PRILEGNEM PORED NJENOG TELA.
DA DODIRNEM NJENE GRUDI VRELE,
SJEDE BI MI KOSE POCRNJELE.
Pesnik: Petar Stojanović Petrija
BUDI SE PRIRODA
POSPANO GOLO DRVEĆE, DOBIVA PUPOLJKE SVOJE,
IZ KOJIH ĆE SE RAĐATI, LISTOVI ZELENE BOJE.
ISPOD OSUŠENE TRAVE, KORENI STVARAJU ČUDA,
TERAJU PODMLADKE SVOJE, ČAK IZNAD ZEMLJE SVUDA.
PROCVETALE GRANČICE DRVEĆA, KRASEĆI GOLOTU SVOJU,
OPOJNO MIRIŠE JORGOVAN STARI, SA VIŠE GODINA PO BROJU.
VREDNI RATARI PONOVO, TRAKTORIMA BACAJU BRAZDE,
PRIPREMAJU ZEMLJU ZA USEVE, RADNICI RADE, VREDNE SU I GAZDE.
NEKAKO UBRZANO, KAO OD SREĆE NIČE I PRVO CVEĆE,
MAMLJIVO POGLEDIMA RAZLIČITIH BOJA, MANJE ILI VEĆE, KAO OD SREĆE.
SA VISINA I SUNCE USIJANO, POLAKO ŠALJE SVOJ ŽAR,
NA SVET DOLAZE PREKRASNI MLADUNCI, ZADOVOLJNI KAO DA SU PRIMILI DAR.
OBLACI VISINSKOG SVODA, NOVIH SU SADA BOJA,
ISTINSKI BUDI SE SVE, BUDI SE DOLINA MOJA.
NEŠTO SE RODILO, NEŠTO SE RAĐA,
A NEŠTO ĆE DOĆI POSLE, PRIRODE NOVA JE GRAĐA.
IZMEĐU ROĐENJA I SMRTI, MOŽDA POSTOJI I VEZA NEKA,
NEKA O TOME STRUKA RAZMIŠLJA, IPAK SE REŠENJE ČEKA.
Pesnik: Saša Gajić
OD FUŽINA PA DO DOBA,
NIGDE NIKOG NEMAM SVOGA.
SAMO TEBE SELE MILA,
A I TI SE NALJUTILA.
ZAŠTO NENO, ZAŠTO SELE,
ZABORAVI DRUGA SVOGA?
VOLEO TE KAO SESTRU,
POŠTOVAO KAO BOGA.
OD FUŽINA PA DO DOBA,
POLA SATA IMA HODA,
HILJADAMA SATI PROĐE,
TI MI SELE JOŠ NEDOĐE.
MNOGE SLAVI PROSLAVIH BEZ TEBE,
ŠTO TE NEMA ŠTO JE STOBOM SELE?
ŠTA SAM TEBI LOŠE UČINIO?
DA TE NISAM SELE UVREDIO.
NENO DRUGO, MOJA TUGO,
DAJ TAKO TI BOGA,
RECI MENI MOJA DRUGO,
ŠTO SI LJUTA NA DRUGARA SVOGA?
KADA PROĐEM KRAJ FUŽINA,
MENE STISNE U GRUDIMA.
TU SMO NEKAD KAFE PILI
I O SVEMU BESEDILI.
TVOJE REČI, UVEK ME TEŠILE,
DUŠI MOJOJ KO MELEM SU BILE.
GDE GOD DASI SELE MOJA MILA,
UVEK SREĆNA I VESELA BILA.
NIJE VAŽNO SKIM ĆEŠ KAFE PITI,
I UZ KAFU SKIM ĆEŠ BESEDITI.
ZA ZDRAVLJE SE TVOJE BOGU MOLIM,
TVOJ TE DRUGAR, POŠTUJE I VOLI.
ZAŠTO NENO, ZAŠTO SELE?
ZABORAVI DRUGA SVOGA.
VOLEO TE KAO SESTRU,
POŠTOVAO KAO BOGA.
Pesnik: Petar Stojanović Petrija
PLAČE
PLAČE NEBO U RANO PROLEĆE,
KVASI ZEMLJU DA PROCVETA CVEĆE.
OBLACI SE VISINAMA TUKU,
GURAJU SE, SVAK NA SVOJU RUKU.
DOBRO ZEMLJU NAKVASILA VODA,
PA USJEVI BIĆE BOLJEG RODA.
RAZVEDRI SE, NESTALO JE PLAČA,
PA JE LJUBAV U SRCIMA JAČA.
ŠALJE SUNCE SA VISINE ZRAKE,
POLJANAMA UZ TOPLOTE JAKE.
VEDRO NEBO I NIKO NE PLAČE,
SUNCE SIJA SVE JAČE I JAČE.
TRAVA MENJA BOJU, A I GORA,
KO SE VOLI, LJUBITI SE MORA.
NEKA LISTA, NEK PTROCVETA CVEĆE,
ZALJUBLJENIM, MALO VIŠE SREĆE.
DOSTA BEŠE PROLETNEGA PLAČA,
NEKA LJUBAV U SRCIMA JAČA.
ZA VOLJENIM BIĆEM, BRATE,
STISNI SRCE ILI PLAČI,
JER TRENUTAK RASTAJANJA
NESUMLJIVO VEČNOST ZNAČI.
NIKAD NIŠTA NIJE VEČNO,
SEM TRENUTKA KOJI TRAJE.
NA PRELOMU ŽIVOTNOME,
LJUBAV TRENU VEČNOST DAJE.
ZNAJ, UZ ČAŠU ILI TREZAN,
VREME TEČE KAO REKA,
U TOM TOKU VEČNO TRAJE
TREN LJUBAVI SRCA MEKA.
OBA REKA, IZVOR SMISLA,
BUJICA JE PREVRTANJA,
SVE SE REDOM U NJOJ DAVI,
SAMO LJUBAV NE POTANJA.
Pesnik: Vladimir Vukmirović
HODAM NEVIDLJIVIM STAZAMA,
SVE UZANI PUTELJCI.
NEBO ME POKLOPILO
TAMNOM KAPOM BEZ ZVIJEZDA.
NEKUD SAM POŠAO,
AL NE ZNAM NI PUT NI PRAVAC.
NEŠTO SAM HTIO,
AL NE ZNAM ŠTA.
TRAŽIM SVOJE
IZGUBLJENE DANE,
JER DIO MENE OSTAO JE
U NJIMA.
SJEĆANJA ME VEŽU
NEVIDLJIVIM NITIMA,
UPUĆEN SAM
NA SEBE.
AKO NEŠTO
NIJE IZGUBLJENO,
NE MOŽE SE NI NAĆI.
Pesnik: Danilo Karapetrović
CRVENA RUŽA
CRVENA JE RUŽA PROCVETALA,
PO CELOM JE KRAJU MIRISALA.
POVETARAC RUŽIN MIRIS ŠIRI,
ČESTO SU SE TU MLADI LJUBILI.
KOD RUŽE SU I POLJUBCI SLAĐI,
UZ CVETOVE NA VISOKOJ GRAĐI.
BLIZU RUŽE, DRVENA JE KLUPA,
NA NJOJ SEDE, ZALJUBLJENI SKUPA.
ČUVA TAJNE, TA DRVENA KLUPA,
GDE VESELO SVAKO SRCE LUPA.
KOD RUŽE SE, JOŠ ZDRAVIJE DIŠE,
LEPA RUŽA OPOJNO MIRIŠE.
NEK SE MLADI, NA KLUPI SASTAJU,
KUJUĆ SREĆU I LJUBAV U KRAJU.
Pesnik: Saša Gajić
KAD SE SETIM
KAD SE SETIM U TUĐINI, POTKOZARJA SVOGA,
SVOG DETINJSTVA, USPOMENA I VIŠE OD TOGA.
OD PREDIVNIH RAVNICA I LIJEVČA POLJA,
PROPLANKA, UDOLINA, DOĐE PRAVA VOLJA.
DA POSETIM ZAVIČAJ, RODNOGA DETINJSTVA,
GUSTE ŠUME I POTOKE, GDE JOŠ VODA BLISTA.
VREDNIH LJUDI NA POLJIMA, ŠTO IH OBRAĐUJU,
OD PROLEĆA DO JESENI, PLANOVI SE KUJU.
POTKOZARJE SA POVRĆEM PODOBRO USPEVA,
MADA NEKAD ROD SMANJUJE I MUNJA ŠTO SEVA.
KAD NEVREME UDARI UZ KUGLICE LEDA,
SELJACIMA TAD UNIŠTI USEVE OD REDA.
POTKOZARJE DOSTA SELA IMA,
A GRADIŠKA OPŠTINA JE NJIMA.
NAD KOZAROM SLAVNOM, JOŠ SE NEBO PLAVI,
PONOS LEPOM GRADU, GRADIŠKE NA SAVI.
RADO ĆU UVEK SETIT RODNOG KRAJA,
TE PRELEPE ŽIVE SLIKE, OD MAJA DO MAJA.
Pesnik: Saša Gajić
