Припремио песник: Раде Пантелић
2009. – Његова светост патријарх српски Павле преминуо је у 10:45 на Војномедицинској академији у Београду, где се лечио две године. Патријарх српски Павле био је поглавар Српске православне цркве. Његово пуно име и титула гласи Његова светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки, Патријарх српски Г. Павле. Рођен је 11. септембра 1914. године као Гојко Стојчевић у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској), у земљорадничкој породици. Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду. Рано је остао без родитеља – отац је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и “вратио се кући да умре” кад је дечаку било три године, а исто се убрзо догодило и с мајком.
Одгајила га је тетка. Схвативши да је дете “врло слабачко”, поштедела га је сеоских послова и тако му омогућила да се школује: иако је мали Гојко био склон “предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика”, иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо и његов коначан избор био је богословија. После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у Сарајеву (1930-1936), дошао је у Београд, где је уписао Богословски факултет. Ту је ванредно завршио и преостале разреде гимназије да би могао да упише упоредо и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски је завршио и ту га затиче Други светски рат. Да би се издржавао, радио је на београдским грађевинама, што му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића, одлази у овчарско-кабларске манастире, где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот. Године 1990, 3. децембра, изабран је за патријарха Српске православне цркве. Нови 44. патријарх СПЦ тада је рекао: “Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово.”
